Закон је шта они кажу?!

За мене је вероватно касно, ја своја права нећу успети да остварим, јер ће у трајању судских поступака мој посланички мандат истећи. Од данас, ово је борба за независност будућих посланика. За атмосферу рада у парламенту у којој нико никога не може да уцењује, нарочито не оним основним питањем, питањем радног односа. 

Од како су ствари са уценама гласача методом скупљања напредњачких за радно место везаних сигурних гласова измакле контроли, демократија у Србији је пала на колена. Избори нису избори, јер многи људи немају избора. Ако желе да раде, они и њихове породице морају да продају глас у замену за, некада право, а сада привилегију рада и зараде. Тако дисциплиновани, стају послушно у ред пред гласачком кутијом, не праве питање. Питање морамо да правимо ми посланици и да покажемо већи степен интегритета супротстављајући се уместо оних који не могу или не знају да треба да се супротставе. Питање нарочито  морамо да поставимо ми посланици, кад се матрица појави чак и у скупштинама, јер одатле нема даље, скупштина је срце демократије.

Наиме, први сам посланик који је добио отказ. Пошто покриће  за тако нешто у регулативи не постоји, јер посланик једноставно не може тако да буде скинут са радног односа, добих судски процес прилично лако, али уз осамнаест месеци чекања. О пресуду су се напредњаци оглушили, терају по свом. Сад ме чека нов процес, а времена нема. Раштимана објашњења  напредњачких скупштинских кадрова о томе да радни однос има везе са мојим припадањем или неприпадањем посланичким групама, имањем или немањем додатних функција и сл. пала су у воду. Оно на чему се сада темељи аргументација је апсолутно недопустива ствар, а то је да они имају право да одлучују ко ће и ко неће остварити радни однос, у складу са скупштинским могућностима. Поставља се питање, како сам најпре имала радни однос и могућности је било и где су испариле буџетске могућности у пролеће 2018. Додатно, уз познавање чињенице да се ребаланси раде пар пута годишње да би се могућности и потребе усагласиле, ово у преводу значи да ако им се хоће да могућности направе посланик ће имати, ако им се неће посланик неће имати радно место, јер су они апсолутни господари имања и немања могућности.

Другим речима, посланик ће посао лакше добити и задржати ако је у добрим односима са потпредседником Скупштине Дамиром Зобеницом и генералним секретаром Николом Бањцем. Ако сте неким случајем права опозиција у апсолутном сукобу са њима, ни суд ни судија вам неће помоћи. За мој случај је вероватно касно, јер је мандат на измаку, али апелујем да сви обратимо пажњу на ову врло дискутабилну аргументацију укидања скупштинског радног места посланику Скупштине Војводине по тумачењу “у складу са могућностима”, док могућности процењује власт у складу са својим расположењима. Апелујем са намером да сачувам достојанство неких наредних посланика и обезбедим им услове да се и некој наредној власти супротставе за скупштинском говорницом, на прес конференцијама, на улици и свугде где то и ја радим. Они то могу само ако им радни однос не може бити доведен у питање. Од њих нам зависи контрола власти, раскринкавање афера, стварање што тежих услова да држава и народ буду покрадени, спречавање доношења штетне регулативе, други угао гледања на оно што се у институцијама дешава… Од одсуства ове могућности уцене будућих посланика радним местом нам зависи много тога.

Светлана Козић 

Посланица Скупштине АП Војводине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen − nine =