Војводина се брани рушењем диктатуре

Не иду Војводина и СНС заједно. Странка на власти екстремна је у напору да надлежности и финансије подреди једном човеку. Сви ми који сматрамо да оне треба да буду у већој мери него сада спуштене на ниже нивое власти, ма какву конкретну поделу и меру поделе надлежности имамо у виду, власт СНС-а која је увела диктатуру врховног поглавара не можемо да толеришемо.

Поставља се питање како ико ко је борац за веће могућности и слободе одлучивања било ког нижег нивоа власти од републичког може да буде у коалицији са том црном рупом која у један центар моћи гура све, а да и даље промовише себе као борца супротног стремљења. Одговор је – може, уколико смо ми баш јако лаковерни.

Лаковерности понестаје, што је добар знак, па су грађани почели да пореде оно што неки говоре са оним што ти исти чине. Тако је коалициони партнер СНС-а у Новом Саду (ЛСВ) постао омражен и непожељан учесник протеста против власти у истом граду где је на власти. Измешани са члановима невладиних организација и других странака, да се мање виде, чланови Лиге су иритирали учеснике својим присуством. Трајало је то недељама и морало се окончати, мада крај фарсе није елегантно изведен. Отерани су жустрим говором Сергеја Трифуновића, који садржи неке непотребне елементе.

Отерани су и они који су војвођанске заставе носили, а нису лигаши, зато што су повукли погрешан потез и нашли се у њиховом друштву. Застава Војводине није лигашка застава. То је застава целе покрајине. Сасвим је нормално да покрајина има заставу и грб. Вероватно их све покрајине у свету имају, а неретко их имају и градови, па и села. Постојање заставе не значи сепаратизам. Он је у Војводини одавно ишчезао и снага те идеје слаба је и није вредна дизања галаме.

Шуњању новосадских лигаша кроз протест је крај  и многима је лакнуло, а нарочито нама који смо заиста за децентрализацију, па колаборацију ЛСВ-а са диктаторским режимом већ дуго гледамо са киселим изразом лица, а сматрамо се Војвођанима.

Назад нема, ова власт мора да падне. Сувише су избора намештали, сувише притисака на људе вршили, сувише слобода угрожавали и сувише централизовали државу да бисмо им то прогледали кроз прсте. Када се то догоди, СНС ће судбину  поделити са својим коалиционим партнерима. А, њихови коалициони партнери ће своју судбину делити даље са оним који су њих подржавали и тако редом. Бити у том тиму је скок у амбис.

Из овог разлога апелујем да се крене са ланчаним ограђивањем  од СНС-а, па од оних који подржавају СНС, па од оних који подржавају оне који СНС подржавају итд. Ово би Војводини донело велику корист, јер би се подвукло оно што се већ зна.

НЕ МОЖЕШ БИТИ ЗА ВЕЋЕ НАДЛЕЖНОСТИ ВОЈВОДИНЕ И ВУЧИЋА ИСТОВРЕМЕНО. НЕ ЛАЖИ. СВЕ СЕ ЗНА.

Они који су грешком у том купусу, нека изађу. Револуцији би пријало, а диктатури не би. Подршка СНС-у, на било ком нивоу власти, једноставно има антивојвођански карактер, зато што јача централну власт једног човека и гуши слободе свих нижих нивоа власти, па и покрајинске, па и градских и општинских.


Светлана Козић
Посланица у Скупштини Војводине

Ставови изнети у тексту лични су ставови ауторке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen + two =