Токови информација

Комуникација је амбијент у којем се свакодневно креће особа која води тим. Било да смо нешто рекли, или да нам је нешто речено, било да смо упутили поглед, или га је неко упутио нама, нека размена је извршена. Вештина је у тој мрежи линија комуникације сачувати добру процену о томе који тон треба слушати и на основу њега и којих још треба доносити одлуке. Ово је текст о комуникацији и шумовима.

Немогуће је информисати себе и друге без издвајања озбиљног времена за то. Из овог разлога је уобичајена пракса да нпр. генерални менаџер делегира рад са људима нижим нивоима менаџмента. Делегирање је највећи изазов у управљању и њему ће бити посвећен посебан текст. За сада је важно да извучемо чињеницу логичну свима нама, а она гласи да је делегирање комуникације са кадровима другим људима (средњем менаџементу – middle mamagement) ризично. Главни узрок ризичности је у томе што вам тај middle менаџер постаје повереник који доставља информације и утиче на ваш финални суд. Утиче ли погрешно, ваш суд је погрешан и пословање почиње да се креће лошим смером, јер ви доносите погрешне одлуке.

Зашто повереник некад одведе компанију у погрешан смер? Разлози су бројни. Један од њих је тај што његов индивидуалан суд који вам преноси не мора увек бити рационалан, већ и он може да буде субјективан и донесе погрешну процену. Други разлог се крије у неодговорности и површности, тј. отаљавању дате му улоге. Он се једноставно не удуби у посао довољно и лансира произвољне судове. Трећи разлог је можда у томе што је и сам лош у раду са људима. Једноставно не капира, па није ни упоотребљив. Четврти разлог може бити тај што потајно ради за конкурентску компанију која га добро плаћа да вашу компанију сурва у пропаст. Вероватно постоји још гомила добрих разлога, али мислим да су ови основни.

Зло је што ипак никако не можете да радите без middle менаџера. Зато желим да представим методу борбе за праве информације методом коју ја зовем методом укрштања.

Кад сте већ приморани да имате посредника у информисању, лоше је имати само једног. Имајте их неколицину. Један нека мисли да је он једини и сам, али информације добијене од њега прочешљајте преко осталих. Он не сме да зна да постоје остали, остали не смеју да осете да разговарате са њима да бисте њега проверавали. Док говоре, пратите говор тела, мада су најбољи преваранти већ савладали трикове претварања, тако да то у њиховом случају неће бити од помоћи. У исто време, није их савладао портир, виљушкариста, мајстор. Од њих ћете нешто корисно већ извући. Зато сујети места нема, разговор са најниже рангираним извршиоцима некад уме да упали лампицу и осветли мрак. Очи су далеко боље повезане са мозгом од ушију, па док разговарајте гледајте више, слушајте мање. Из истог разлога оне информације које чујете од осталих унакрсно упоредите са показаним резултатима рада тих осталих, што је у ствари директна мера њиховог кредибилитета који им дозвољава или не дозовљава да о било чему даље дају мишљења. Тако избегавате да паднете у замку слушања савета празног демагога, чија је деструктивност описана у ранијим текстовима.

Светлана Козић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × 2 =