Шта сад са ботовима

Било ми је потребно подоста времена да схватим зашто поједини пријатељи СНС годинама називају мехуром од сапунице. Од оне величине и  снаге којом је зрачио до потпуног раскринкавања стигло се у пар корака. Обрушавање се наставља ношено само једном једином снагом. Гориво које покреће ову револуцију је чиста храброст.

Протестна колона испред РТС-а

До недавно, СНС је чврсто стајао на две ноге. Једна је била медијско-ботовска манипулација којом је делу становноштва,  без могућности да се алтернативно информише, у главе уливана прича о најбољим данима за Србију који су дошли и злој опозицији. Друга нога је била уцењеност радним местима која је бескрупулозно преузела партијска машинерија и  трампила их за стотине хиљада уцењених гласова. Обе ноге су биле чврсто заглибљене у људски страх за егзистенцију, али и ситне и крупне финансијске интересе. Ту политике није било.

И десила се храброст.

Запослени из јавног сектора све масовније шетају у колони људи званој  #1од5милиона. Претходну су предводили лекари. Тамо су и све бројнији предузетници који су се до сада бојали и за своје послове и послове својих радника. Она нога коју су до сада стабилном чиниле уцене радним местом, увелико се заљуљала.

Бакље револтираних грађана испред РТС-а

Режимски медији и ботови су такође осетили непријатну буку и притисак револта. У немогућности да сакрију десетине хиљада људи који круже центром Београда, али и других већих градова, тражећи само нормалну државу, они су почели штуро да извештавају о протесту. У јавност су излетели читави спискови ботовских шефова и они ће целог живота носити свој срамотни крст на коме пише “Лагао си за угњетаче”. Они мањи ниже рангирани ботови, склањају се у нади да их нико неће споменути, а има их и који су се већ за милост обратили другој страни. Шта ћемо са ботовима, не знам ни ја.

Градовима Србије масовно шетају заједно  леви и десни, прозападни и происточни, политични и аполитични, политичари и грађани… Да видимо шта се може кад се Срби сложе, по први пут у новијој српској историји. 🙂

Знам да мали човек није створен за велике битке. Он жели да живи у нормалној земљи, храни и школује своју децу. Ако не може то да ради у нормалној земљи, радиће у ненормалној. У нормалној ће бити радник, службеник, певач, ковач… У ненормалној може бити да постане и бот.

Да се ми не бисмо замајавали погрешним приоритетима, хајде прво да разјуримо ове који који су направили ненормалну земљу од наше домовине. Кад они оду, “занимање” бот више неће постојати, као што су потурице изгубиле смисао одласком Турака, мада се још дуго знало који су то били.

Светлана Козић
Посланица у Скупштини Војводине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fourteen + nine =