Шта нам доносе страни трговински ланци

Отварање радњи међународне трговинске фирме Лидл најављено је за 11.10.  Истовремено и Икеа најављује изградњу свог трговинског центра. У Новом Саду се ево завршава изградња тржног центра Променада. Ово вероватно јесу значајни догађаји за потрошаче. О ефекту на домаћу економију је потребно додатно ставити прст на чело.


Из угла потрошача Лидл би могао да донесе ниже цене и неке нове интересантне артикле. У ситуацији скоро општег сиромаштва, шанса да купујемо јефтиније би могла веома да нас обрадује. Ипак, да сачекамо да на рафовима проверимо колико ће шта тамо да нас кошта. Иначе сам, у иностранству, купац Лидла. Ипак, последња искуства са не тако давно дошлим компанијама говоре да многи страни трговци и понуђачи услуга када се нађу на српском тржишту поставе више цене него што су њихове цене ван Србије. Зато радо купујемо кад отпутујемо и то у истим радњама какве постоје и код нас. Разлог за њихове више цене у Србији треба тражити у вишим државни наметима или/и вишем пословном ризику пословања на нашем тржишту.

Из угла домаће економије запослени у трговини ће се претежно прерасподелити. Из радњи којима ће пасти промет помериће се ка новим трговинским ланцима. За највише годину дана имаћемо подједнак број радника у малопродаји као и сада, јер је број купаца које треба услужити једноставно непромењен. Чињеница је да су долазеће нам стране компаније друштвено одговорне компаније по страним западним стандардима, па је позитивно то што ће вероватно запосленима пружити боље услове рада од оних које су до сада на послу имали и ето нам још једног могућег плуса. Али, сачекајмо да и то видимо. Што се тиче њихове тражње за робом која подстиче понуду (производњу), српски купац и даље има онолико мало новца за куповину колико има, тако да не може потрошити више, па се неће ни производити више. Производња у Србији ће осетити долазак ових компанија позитивно или негативно у зависности од мере у којој ће оне на рафове примати српске производе, односно из увоза доносити страну робу. Домаћа грађевинска предузећа јесу добијала послове од ових страних придошлица на изградњи продајних објеката и то јесте помак у домаћој привреди. Већи и дугорочнији бенефит од доласка ових компанија привреда у Србији би могла да осети у случају уговарања производње у производним погонима домаће индустрије, а која би била намењена продаји у њиховим ланцима продавница широм света. Да ли ће се ово десити, не знамо. Ипак, сигурно је да потенцијала у производним капацитетима има, само је питање колико је наша производња ценовно конкурентна њиховим досадашњим добављачима широм света.

Да резимирам, сама трговина на нашој територији неће повећати ни запосленост, ни производњу. Ако они робу са наше територије не почну да дистрибуирају широм света, остаје нам само нада да ће бар радници који се код њих преселе из других трговина бити боље третирани и да ће локалне заједнице у њима можда наћи партнере за локалне пројекте. По свему набројаном, имамо основа да се надамо бољитку од доласка страних трговинских ланаца и то са резервом. Неку већу радост би требало оставити за будући период, који нам можда покаже шта смо као друштво конкретно добили. Из свих набројаних разлога посебно би неумесно било учешће политичких личности у свечаностима поводом отварања ових објеката, бар док не  дознамо да ли осим асортимана и можда нижих цена и бољих услова рада за пар стотина радника генерално као друштво нешто конкретно од њих “приходујемо”, а то може бити само извозни ефекат на домаћу производњу.

Светлана Козић
Економисткиња, посланица

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sixteen − 10 =