Сива економија и рад на црно за неупућене

Вероватно се сада већ мало о томе зна, али пре политичке каријере сам била предузетница и активиста удружења предузетника и удружења жена које се бавило економским оснаживањем жена кроз развој предузетништва. Целих 12 година сам бацила у ветар борећи се, са великим бројем колега из читаве земље, за боље услове пословања у Србији. Свака промена власти нас је враћала на почетак, сваком новом функционеру се причало од нуле. Нисмо имали среће да неко ко зна о чему се ради добије и задржи функцију довољно дуго да може нешто озбиљно и да промени. Ово сам радила док ми није пукао филм и тада је пала одлука да се и сама кандидујем и пробам изнутра да иницирам увођење ове државе у ред.

Поводом изјаве министра Ђорђевића дате 03.09.2018. у којој се похвалио како мотивише инспекторе да буду брутални (превод животињски, скотски, грубијански, сурови, зверски…) према појави рада на црно на терену, имам потребу поново да кажем исто што сам рекла небројено пута до сада.

Економија би личила на стампедо бивола да није државе. Држава даје оквире и вуче границе нечијег понашања. У економији она прописује минималац, висину пореза и доприноса, дефинише процедуре које треба да се испоштују и казнене мере за оне који правила крше. Међу свим овим прописаним стварима мора да постоји склад, јер ако владају нелогичности у ономе што предузетници треба да испуне да би били чисти пред државом, саме суве и круте казнене мере су пуко насиље које води у још дубље скривање у сивој зони.

Постоји пар истраживања о овој теми у свету и једно код нас, оно моје код нас. Светска истраживања су утврдила да пререгулисаност (стање у којем држава тражи гомилу често непотребних папира, има престроге и сложене процедуре…) узрокује сиву екомомију и рад на црно. Високи порези и доприноси чине исто. Променљиви законски оквири пословања још су један разлог да се људи снађу ван ветрометине. Србија болује од свих ових болести и нема ту великог помака на боље од кад памтим. Моје истраживање је показало да грађани креативно сналазе да преживе како знају и умеју и да је сива зона неудобна, али многима нужна.

Дакле министре, будите брутални према колегама министрима. Зверски тражите да се скину предузетницима са леђа сви папири који нису неопходни, или нису у опште потребни. Дивљачки навалите да се среже јавна потрошња како би порези и доприноси могли да се смање, грубијански насрните на шалтере који нису у стању да раде електронски са предузетницима, већ их терају да чамећи губе дане испред њих. Скотски кажњавајте службе које запосле необученог службеника који брљањем враћа предузетника три пута због истог посла. Животињски се обрачунајте са службама у којима кад један оде на боловање или одмор никог нема да га замени, па грађанин чека да се овај врати да би решио нешто. Скотски подвуците колегама министрима да кад предлажу измене закона и подзаконских аката то раде озбиљно, а не да на свако мало за исти посао имамо други формулар или поступак. И тада, када се брутално обрачунате са узроцима сиве економије и рада на црно, оно мало грађана који ипак и даље буду мували, јер су криминалци и тако им се хоће, слободно размотајте бруталним инспекцијама. Амин.

Моји видео материјали о сивој економији закључци су дискусија и истраживања на ову тему:

Не може се бич методом решити сива економија, Истиномер

Паушално шамарање порезом

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

14 − one =