Кад те похвале режимски медији

Парадоксална ситуација, драги пријатељи. Покушај да ме облате, испао је врхунски забаван.

Одавно је јасно да су се медији поделили на оне који лепо живе од новца који стичу хвалећи власт и оне малобројне који не хвале власт и за које повремено ту и тамо  скупљамо чак и донације. Појма немам како ови други опстају, мора да су живи доказ да Србин може да живи од ината. Ето шта је медијска р(еволуција). 🙂

 

И тако, ови што хвале власт за све (наше пореске) паре паралелно и блате опозицију. Ипак, тешко је радити два посла истовремено, а да се не саплетеш, не полијеш, или ти нешто падне на ногу. Тако се мени данас десило да ми направе рекламу, спотакавши се до мере да је наслов контрадикторан садржини текста, а у тексту је толико грешака на његових 10 центиметара квадратних да ми је требала палета боја да то све исправим. 🙂

Mоја реакција на текст је била – Сад ћу да их тужим!
После читања она је прерасла у – Сад ћу да им се захвалим!


Па, да кренем са захваљивањем.

У првом реду (наднаслову) кажу да сам променила три странке за три месеца. Аууууу, па свака ми част. Само које три? Први пут сам се 2016. појавила на гласачком листићу као носилац листе групе грађана. Дружина која је заједно самном изашла овако на изборе  на свим нивоима никад није ваљано регистрована и распала се у марту ове године. Затим смо ми који смо се од ње силом или милом одвојили кренули са формирањем организације. И гле чуда, управо данас у Медиа центру у Београду те моје драге бивше колеге са којима сам завршила ван прве организације формирају странку. Ја нисам тамо, осим у мислима у којима им желим све најбоље. Између марта (распада групе грађана) и октобра (објаве мог уласка у Народну странку) распон је 7 (седам) месеци проведених реално нигде конкретно, осим у добром друштву добрих људи.

Како је
април + мај +  јун + јул + август + септембар +  октобар = 3 месеца ?

Како је
1 група грађана + 1 удружење + 1 странка = 3 странке   ?


У наслову ме похвалише да сам нова Јеремићева перјаница. Каква част! Само што није истина. Истина је да након преживљеног стреса на месту првог човека за Војводину у првој организацији у Народној уживам да не будем ништа. Не, ни једну функцију нисам тражила, нити ми је нуђена. Могло би то и да потраје, јер сам баш уморна, а и треба тек да упознам окружење, навикнем се на значајно другачију организациону културу… Баш ми је сад лепо да будем само подршка колеги посланику Бориславу Новаковићу, који је надлежан за Војводину у Народној.

У првом пасусу се самном налази Жељко Бодрожић, новинар прослављен по наградама за слободно новинарство и један од оних чије новине скупљају донације слободномислећих грађана да би преживеле притиске власти. Жељко, кад већ од пролетос нисмо сели да попијемо кафу, нек смо били заједно у тих десетак центиметара квадратних текста. Част ми је. Хвала им.

У претпоследњем пасусу кажу да имају сазнања да је у игри био мој прелазак код лигаша, који ме нису примили. Па, како да ме приме кад се никада нисмо о томе разговарали, кад се нисмо ни на улици срели, а камоли негде сели? Телепатски, вероватно. Шалу на страну, начули су нешто друго, па су погрешно спојили. Повезали су ме са неким људима и неким местима, као онај чувени доктор-министар. Наиме, постоји удружење грађана у којем има и људи изашлих из Лиге и оних који у њој никад нису били. Ти људи пишу много паметне књиге и организују дивне трибине и округле столове. Тамо са уживањем већ дуже време одлазим, а и наставићу. Знање које од њих може да се покупи је огромно. Да, дискутује се тамо и о политици, само што преживиш и ако имаш од њиховог мало другачији став. Културна је то заједница.

У последњем пасусу се потпуно нокаутирају позивањем на накарадну емисију Пинк телевизије, чији репортери на препад и брзину неразговетно постављају питања и затим подсмеху подвргавају неспремне искључиво опозиционаре. Паметном је доста да зна понешто о стању у медијима да би схватио чему ти препади служе, док њима  остављам притужбу неке друге на исти начин облаћене особе овдe,  јер лично о томе нећу ни да дискутујем.

Ипак, била бих некоректна да им се не захвалим на пар заиста лепих речи. Да, Народна странка стварно има програм у складу са мојим политичким уверењима. Мислим да је важно то знати, јер ме то разликује од оних који не гледају програм странке, већ у њих улазе искључиво по свом интересу. У једној политичкој организацији ти људи су фашисти, у другој борци за људска права. Такође, дужна сам да се захвалим за истинито, мада непотпуно, наведен разлог мог немилог искуства у првој политичкој организацији. Хвала и што сте поновним скретањем пажње на чињеницу да сам била жртва ружичастог напада Пинк телевизије, подигли мој рејтинг у опозиционом свету. Хвала што стављате Жељка поред мене. Хвала што све што сте написали да ме понизите, има контра ефекат. Хвала на предивној фотографији на којој су осмеси мене и мог колеге искрени, као и све у овој мојој реакцији горе написано.

Захвалила бих се и аутору текста лично, али текст нико није потписао. Штета.

Забаве ради, делим са читаоцима овог текста коментар моје мачке на горе (не)поменуте новине. Не можете да замислите колико је то паметна животиња.
Видео

Светлана Козић
Покрајинска посланица Народне странке

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

20 − two =