Потрошачка корпа у корпи

Одавно нисам чула ни реч о некада редовно у медијима обрађиваној теми тзв. потрошачкој корпи. Деценијама је ова статистика била основни показатељ животног стандарда. И онда је нестала са ТВ екрана.

Већ смо навикнути на накарадне статистике које служе да се стварност покаже бољом него што јесте, као што је на пример чувена стопа незапослености. Ова стопа сада игнорише постојање незапослених који су одустали од тражења посла преко НСЗ-а. Одусталих  је вероватно више од оних који још трпе бесмислену обавезу сталног поновног пријављивања како би статус званично незапосленог продужили, без добијања икакве понуде за посао по неколико година. Стопом незапослености нам ипак и даље мажу очи с’ времена на време. Али, шта сад значи чињеница да је медијска рубрика о потрошачкој корпи потпуно бачена у корпу?



Гyгл и даље уме да је нађе. Налази се на сајту Министарства трговине. У односу на неке раније деценије, можемо констатовати да то није то. Пар кључних ствари у анализи се променило.

Једно дете мање. Некада давно се просечна потрошачка корпа мерила према потребама минималне репродукције становништва, а то је четворочлана породица. Сада се износ просечне потрошачке корпе (70.595 динара) своди на трочлано домаћинство, а и тако дефинисана корпа далеко превазилази износ просечне нето зараде (54.521 динар). Повуци потегни, ни статистички смањен број чланова домаћинства није успео да ушушка чињеницу да је скромне потребе оволиким зарадама немогуће покрити и да смо жељни и просечних и обичних ствари.

Невероватно мале количине елементарних намирница налазе се у табели минималне потрошачке корпе која вреди 36.607 динара. Са чуђењем и неверицом анализирам да је по њој планирано да се свега 300g паштете, или 200g лимуна, или 1kg  тестенине поделе на три члана домаћинства у периоду од месец дана. Минимална потрошачка корпа је далеко испод минимума потреба и опет гута 67% просечне нето плате. Шта би било да троје људи једу као људи?

Нема потребе да објашњавам колико плата домаћинство има, јер и сами знате да су домаћинства са два члана који су запослени права реткост у местима мимо највећих градова. У провинцији већина живи од једне плате у кући. Уз то, тих 36.607 динара минималне потрошачке корпе многима су цела плата, а неки зарађују и мање. Напомињем да је минимална месечна зарада у Србији око 28.500 динара што је 78% минималне потрошачке корпе.

Значи, становништво које видно одумире, јер се породица свела на три члана, гладно је са оваквим нивоом зарада у Србији. Уколико се неки члан домаћинства разболи од најобичнијег грипа фервекси и најпростији сирупи у слободној апотекарској продаји су пусти сан. Лимуна 200g током месеца не може да се купи двапут. Потпуно је нејасно како 1186 динара у минималној потрошачкој корпи месечно намењених за обућу и одећу три особе у опште стоје као ставка у овој статистици, кад су далеко неизводљива трансакција.

Минимална потрошачка корпа је базирана на толико малим количинама роба да више не постоји начин да се намонтира да би прошла пред очима чак и најлаковернијих грађана, зато је једино решење за власт да се она нађе на црној листи тема о којима се у медијима нипошто не говори.

Држање народа у беди и незнању највећи не облик насиља, рекао је Ганди.

Потрoшачку корпу можете и сами анализирати овде.

Светлана Козић
Посланица у Скупштини АПВ



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen − 15 =