Подршка иницијативи Одбранимо реке

Експлоатација природних ресурса угрожава екосистем и највише погађа локално становништво које уз те ресурсе живи. Ипак, државно уређење Србије је такво да се на локалу о слабо чему одлучује, тј. кључне стратешке одлуке се формулишу у Београду, а даље само спроводе. Грађане би најрадије изоставили, па и кад и ако буде јавне расправе, она је намештена фарса. Питање мини хидроелектрана на Старој планини није прво, иако је негодовањем грађана за сада најбучније пропраћено стављање природног ресурса у погон економије на штету локалног становништва и животне средине.

Да се подсетимо једног претходног инцидента. Закон о пољопривредном земљишту извео је пољопривреднике на путеве, које су блокиране држали баш дуго. Протест је трајао бар три недеље, а медији су пропратили само првих пар дана, па се за ово слабо зна. Епилог је да је закон у Скупштини Србије донет и на период од 30 година се државна земља издаје приоритетно огромним компанијама и странцима, уз сасвим неизвесно питање еколошке одговорности тих компанија и потпуну недоступност те државне земље за локално становништво којем је итекако потребна. Парадокс је да је локално становништво (газдинства) ту и тамо било спремно и више да плати његов закуп. Већ тада сам напомињала да се ради о отимању земље, у свету познатом штетном поступку сарадње владе и компанија о којем се можете информисати претраживањем интернета по термину Land grabbing.

Шта је заједничко за питање мини хидро електрана и земљишта у Војводини? Па, заједничко је то да је спроведено насиље над вољом грађана и да нисмо питани о сопственом животном окружењу, као и да на питање еколошког ризика од огромне фарме свиња која је најављивана нисмо добили разуман одговор од питане локалне самоуправе.

Шта се надам да ће бити разлика ова два протеста? Надам се да ћете ви, пријатељи са Старе планине и других овом суманутошћу угрожених планина да успете. Надам се у ваш темперамент ватренији од нашег са севера, да вас има више, да сте боље оранизовани.

Такође се надам да ћемо се након свега наћи око иницијативе да се укине пракса да се о природним ресурсима одлучује мимо локалног становништва и без става зелене струке. Да вода, ваздух и земља не буду предмет натезања само између власти и капитала никада више. Да се овo питање хитно децентрализује.

Поздрав са Тисе

Светлана Козић
Покрајинска посланица
Скупштине АПВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

five × 5 =