Обрушавање имагинаријума

За читање овог текста сасвим је небитно да ли сте за или против уласка Србије у Европску унију. Довољно је да сте присталица уређеног друштва и државе у којој владају закони и живи се нормално. Уколико сте става да пуно тога мора да се почисти и још више исправно изгради у нахереном и трулом систему Србије, уколико тражите узоре у друштвима која већ живе тако, у државама западне Европе сте сигурно пронашли неку земљу чији бисте оквир волели да видите примењен и на нашу хаотичну, административно неефикасну, правно пољуљану, медијски затворену, безбедносно упитну и корупцијом загађену, централизовану државу.

Надајући се да ћемо се незадрживо кретати у правцу интеграција, ЕУ нам је дала смернице за реформаме које треба у том циљу да спроведемо. Реформе уз помоћ којих бисмо почели да личимо на њих. И то су та поглавља која треба да отварамо и спроводимо. У раду на њима на располагању су нам надзор и консултације по свим питањима. Све нам је сервирано. Треба само да радимо. Па, ако у Унију уђемо, уђемо. Ако не, свакако су нам све те интерне промене биле неопходне да живимо као нормалан свет.

Кажем да нам је ЕУ дала смернице надајући се да ћемо се незадрживо кретати у правцу интеграција, јер смо на путу да та надања изневеримо. Наиме, из године у годину, по појединим поглављима добијамо иста критичка запажања и препоруке за исправке, па ништа. Иако поједине промене понашања и правила у Србији не коштају ништа, оне се се не дешавају, јер недостаје воља. Уједно, њихово спровођење би значајно подизало квалитет живота сваког од нас.

Јуче, на седници Националног конвента о Европској унији посматрајући председницу Скупштине, министарку за евроинтеграције, па и председника државе како пред представницима удружења грађана укључених у поступак саветовања о ЕУ правдају видно заустављање процеса са наше стране, било је више него очигледно зашто је то тако. Нама су на власти бивши радикали, политичке личности одгојене у мржњи и одбојности према Унији. Они сада имају задатак да нас приближе уласку у њу, а засигурно гаје дубок отпор ка том послу. Можете променити длаку (читај дрес), али не и ћуд. Њима ово не иде, јер нису сковани за то.

Са друге стране, јуче посматрајући представнике удружења грађана, новинаре и у сали присутне стране дипломате, јасно ми је да су се коначно разбиле илузије и да ће се притисак на „слободне радикале“ вршити енергично са свих страна. Задивљена сам храброшћу свих говорника из цивилног сектора и Националног конвента о Европској унији који су, отворено и у лице пред укљученим камерама, представницима власти рекли све, до мере да није било потребе ништа додати. Прорешетани су јавно и гласно кроз чињенице о блокираним медијима, о корупцији, спрези власти са организованим криминалом, иза кулиса преговараном питању Косова, правном хаосу у Народној скупштини…

Ушли у Унију или не, свакако су слобода медија, раскид власти са криминалом, слобода изражавања, независност судства и полиције оно што треба да градимо. Зато, не одустајмо ни од једног поглавља. Тамо пише све што треба да радимо.

Иако ме од објављивања последњег извештаја Европске комисије прогања осећај срамоте што су држави у којој живим упућене такве критике и што се неке низ година већ понављају и понављају, након јучерашњег скупа ми је донекле и лакше. Ми који се за боље друштво боримо кроз парламенте и бојкот истих зимус смо угледали колоне незадовољнох грађана како носе исписане исте пароле уз чије речи и ми живимо, овог пролећа ево и цивилни сектор је показао чврстину и решеност, а и међународна јавност се тргла. Искрено, мислим да нема назад. Прилично далеко смо дошли. Изражавам искрено дивљење свима који су макар шетајући у колони бар на свом локалном протесту итекако допринели обрушавању имагинаријума. Свима, свака нам част!

Светлана Козић
Посланица у Скупштини Војводине

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

16 − two =