Нови порески удар

Пореска управа Србије је поново почела да издаје пореска решења на начин којим демотивише грађане да региструју сопствени бизинис и подстиче сиву економију.

Највећи ризик за пословање у нашој држави је држава. Честе промене закона, подзаконски акти који се мењају све чешће, чине услове рада предузетника несносним. Највише удараца морају да издрже рачуновође, зато што се промена регулативе у пословању увек преломи преко њих. И саме занатлије, мали трговци и ситни прозвођачи морају да поднесу терет свакодне борбе за динар на слабом тржишта, паралелно са борбом са незаситом државном администрацијом.

Ако сагледамо чињеницу да нас формално образовање ни дан данас не припрема за предузетништво, најмањи бизниси се евидентно сусрећу са непријатељем јачим од себе, којег уз то недовољно познају. Ова неправедна борба државе која амбијент регулише тако што руши и поново гради правила скоро сваке године и предузетника који и без тога имају превише проблема у условима опадајуће тражње због лошег животног стандарда гађана, увек се заврши гажењем амбиције малог човека да у покрене или одржава постојећи сопствени бизнис. Ово је веома лоше за друштво у целини, јер значи пад пореских прихода државе од којих финансирамо и болницеи школе и вишу незапосленост.

Године 2014. се у оквиру пројекта ЛЕДА – Саветници локалног економског развоја, окупила група од нас петнаестак рачуновођа и пословних консултаната из свих крајева Србије. Повод је било вандредно стање на пољу предузетништва настало након што је Пореска управа напрасно и ретроактивно издала пореска решења онима који се паушално опорезују у и вишеструко увећаном износу. Тако се разлика у месечном оптерећењу множила са 8-9 протеклих месеци и грађани су добијали пореска решења са износом коју су одмах морали да плате, а износ је био и шестоцифрен у неким случајевима. Чланови ЛЕДА мреже су прикупили пореска решења са територије целе Србије и доказали да су бесмислена и да:

1. превише зависе од одокативних процена локалних пореских службеника Пореске управе Србије,
2.да се разликују од града до града чак и супротно логици (веће износе плаћају предузетници у неким мање развијеним градовима него предузетници исте делатности са седиштем у неким развијенијим срединама),
3. да се додатно опорезује запошљавање нових радника што потире меру субвенционисања новог запошљавања тако што Пореска управа одмах у првој години читаву ту субвенцију усиса назад у касу кроз увећан паушал,
4. да држава стимулише сиву економију чинећи пословање у легалним токовима рискантним,
5. да се (у оном моменту, а ово су признали као грешку и укинули) додатно опорезује и тиме дестимулише набавка нове опреме и улагање у развој технологија…
6. да предузетник има умањење ако се разболи, али предузетница нема умањење пореског оптерећења  ако оде на породиљско одсуство и због тога не оствари свој уобичајен пословни промет (и ово су нам уважили и изменили)…


Тражили смо корените измене Уредбе по којој се обрачунава паушални намет, јер она у ствари не уређује ништа. Уредба је отворено поље за игру локалних порезника. Министарство финансија је било потпуно глуво на апеле за корекцију опхођења према најситнијим бизнисима и увођење забране ретроактивног раста намета због кашњења израде решења, па смо дошли до тачке у којој смо снимили и емитовали документарни филм, а филм је после добио и награду за борбу против сиве економије зато што је доказао да је важан узрок сиве економије баш овакав лош однос државе ка легалном привређивању.  

Ово се све издешавало 2014. године, а читава представа се понавља и последњих недеља. Поново се предузетницима достављају пореска решења са великим закашњењем, износи опет варирају од града до града, а и даље је на снази слична Уредба која даје пореским службеницима превелике могућности да се играју богова и пресуђују микро бизнисима по својим проценама. Решења су поново увећана ове године, опет имају ретроактивно дејство и, још горе него прошлог пута, ретроактивно дејство није 8-9 месеци, већ је двогодишње! Износи којима се моментално терете мале приватне предузетничке радње се мере и стотинама хиљада динара.

Лукавштина коју и ове године спроводе је да решења шаљу сукцесивно, мањем броју предузетника у једној испоруци, а затим следећој. Овим постижу да ни у једном моменту нема довољно ојађених пореских обвезника који би кренули у масовно подношење жалби. Једнима истекне рок жалбе, а други тог дана добију решења и док један предузетник мисли “неће мене” комшија страда, а кад стигне и њега, комшија је већ испао из игре за заједничку жалбу. Овим се избегава масован притисак јавности на рад Пореске управе.

Исту ситуацију смо имали 2014.године, али смо успели да предамо на стотине жалби радећи организовано преко неколико удружења предузетника. Скоро све жалбе су одбијене, а Уредба је незнатно измењена инсистирањем Александра Стевановића саветника у кабинету тадашњег министра привреде Саше Радуловића којем смо ми из     ЛЕДА мреже покуцали на врата са фасциклом необоривих доказа о хаосу у којем се одређује један од најосновнијих фактора за одлучивање за или против оснивања сопственог бизниса – износ пореза. Ипак, оног најпогубнијег, свог права да опорезују кад им се ћефне и да то раде ретроактивно како им се свиди, порезници се нису одрекли.

Порез треба да се плаћа на основу платежне снаге обвезника, а најпростију евиденцију промета треба да врше и паушалци. Не може сервис за одржавање хигијене објеката у Житишту да има пореско оптерећење веће од истог таквог сервиса у Новом Саду. Књига за самостално вођење евиденције о приходима постоји, али код њене примене је нешто запело. Избегавањем увођења реда у порески систем држави увек остаје могућност да кад јој у сред пословне године затреба пара заграби од предузетника по свом нахођењу, нетранспарентно и ретроактивно.

Поштовани порезници, ако мислите да је повећање пореза по сваку цену рецепт за било шта добро у овом друштву рачуница вам је потпуно погрешна. Како то изгледа у реалном животу погледајте овде у кратком филму Паушално шамарање порезом.

Светлана Козић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine − five =