Ноћ људских права у Србији

Данас је Дан људских права у свету, а ноћ људских права у Србији. Универзална декларација о људским правима* је документ Уједињених нација који садржи стандарде тј. темеље људских права, које би требало да постигну све земље. А, какви су темељи људских права у Србији?

ЗАПОШЉАВАЊЕ НА РАВНОПРАВНОЈ ОСНОВИ

“Сваком припадају сва права и слободе проглашене у овој Декларацији без икаквих разлика у
погледу расе, боје, пола, језика, вероисповести, политичког или другог мишљења, националног или друштвеног порекла, имовине, рођења или других околности.” Члан 2 Декларације

“Свако има право да на равноправној основи ступа у јавну службу у својој земљи.” Члан 21 Декларације

Јасно је да у Србији одавно високе позиције у јавном сектору, а од недавно ни оне најниже, нису доступне политички неопредељеним личностима и онима против странке власти. Све од директора до портира, сада се поставља по критеријуму партијског послушништва. Често није битно да ли особа има праву диплому, а није важно ни да ли се у посао у опште разуме. Важно је да добро скупља сигурне гласове и да не таласа пуно. За то време компетентни и непокориви људи преживљавају како знају и умеју, а пуно их одлази из земље. Угрожено је основно људско право оних са другачијим политичким опредељењем да ступе у јавну службу.

ПРИСТОЈАН КВАЛИТЕТ ЖИВОТА

“Свако има право на стандард живота који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, укључујући храну, одећу, стан и лекарску негу и потребне социјалне службе, као и право на осигурање у случају незапослености, болести, онеспособљења, удовиштва, старости или других случајева губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове воље.” Члан 25 Декларације

Осврнимо се око себе. Велики број нарочито старих људи бира да ли ће квалитетно да се греје, храни или  лечи. За све три потребе новца немају.

ОБРАЗОВАЊЕ

“Свако има право на образовање. Образовање треба да буде бесплатно бар у основним и нижим школама. Основно образовање је обавезно. Техничко и стручно образовање треба да буде свима подједнако доступно на основу њихове способности.” Члан 26 Декларације

У Србији, директно из новчаника, не плаћамо то што нам деца користе зграде школа и не плаћамо рад учитеља и наставника. Плаћамо за српски стандард баснословно скупе уџбенике (6.000 до 16.000 динара по комплету за основну школу), плаћамо оброке у школи (око 1.000 динара), сва средства детету потребна за учење (још пар хиљада динара), екскурзије (око 18.000 динара), излете (око 3.000 динара), осигурања (пар стотина динара), улазнице у позоришта и музеје (100 до 300 динара)… Школовање кошта пуно од првог дана. Средњошколско образовање није једнако доступно свима, јер деца са села плаћају превоз, а од ове године месечна аутобуска карта за ђака са села у појединим локалним срединама достиже цену од 8.000 динара! Напомињем да се овај износ плаћа сваког месеца.

Декларација штити још низ људских права. Штити право на безбедност, фер суђење, зараду која задовољава животне потребе, а ако је нема мора да дође до покривања износа из социјалних фондова. Она штити слободу ступања у брак, имовину, право на удруживање… О скоро читавом тексту Декларације на примеру Србије тужно је дискутовати док неистомишљенике туку, судови по пар година развлаче процесе, минималац стоји испод трошка потрошачке корпе, имовину руше ноћу, удружења и синдикате или покоре или разоре…

Данас је Међународни дан људских права и наша ноћ људских права. Треба озбиљно да се запитамо докле ћемо трпети стање испод минимума прихватљиве заштите људских права, док ничу фонтане, јарболи, о трошку буџета  се за баснословне паре организују концерти  по вашарима и свако мало севне по неки митинг праћен конвојима аутобуса који коштају цифру која се само шапуће… Мислим да је време да људима на власти у Србији честитамо Дан људских права једном добром побуном.

Светлана Козић
Посланица у Скупштини АП Војводине


*Усвојена и проглашена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 217 (III) од 10. децембра 1948. године: 48 држава је гласало за, ниједна против, док је 8 било суздржано (укључујући Југославију, Саудијску Арабију, Јужну Африку и СССР).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

seventeen − 16 =