Не(разумевање) Војводине

Не(разумевање) Војводине

Сасвим је свеједно да ли нам неко штету прави из незнања или из намере, ако је штета свеједно учињена. Оно што је обавеза пристојног света у Војводини је да бар незнање као фактор ризика избијања међунационалног конфликта буде отклоњено, како би евентуална штета била превентивно умањена. Зато је важно да се говори о томе шта Војводина у ствари јесте. Не сме се подразумевати да то сви знају, јер да знају иницијативе које садрже ноту нетолеранције и неравноправности у Војводини не би имале одзив.


Није проблем само позив на митинг у Хртковцима, проблем је и то што се у Војводини усвајају симболи којима доминирају национални садржаји и што се предлаже увођење празника Војводине на датум који није подједнако прихватљив свим народима који у покрајини живе. Проблем је и то што у покрајинском скупштинском одбору који се бави питањима положаја Војводине седе поред осталих и људи који не крију своју тежњу да Војводина нестане. Али, доминантан проблем је у томе што неки од људи који су сад на челу Војводине имају историју отвореног изражавања међунационалне нетрпељивости, а Војводина је заједничка кућа за преко 20 народа који у њој живе!

Овде се не ради о аутономашењу. Ради се о питању опстанка. Покушаћу зато да објасним зашто је сво ово “националисање” слично насумичном трчању по минском пољу.

Ово често говорим и представницима мањина и представницима већине, јер живимо овде заједно.

У многим насељима Војводине националне мањине су већина. У Војводини су Срби изразито мањина у четири општине у којима их има мање од 20% у укупној популацији. У још седам општина удео Срба у укупном броју становника је између 20 и 50%. Срби су убедљива већина оквирно у половини војвођанских општина. Осим већинских Срба, у Војводини живи преко 25 националних или етничких заједница, које заједно чине око 35% војвођанског становништва. Војводина је једноставно таква и у њој постоји мир и суживот базиран на уздржавању од провокација, слободама и  толеранцији. Зато су шест језика у службеној употреби, а то је само један од примера какво смо друштво у шареној Војводини, по мери свих њених народа, деценијама успешно градили.

Требало би да смо сви, на основу претходних ратова са неких других подручја у окружењу, научили да у мултиетничким срединама неумерено махање националним перјем уме да ескалира у сукоб током којег ни мањине ни већина не прођу добро.

Читајући текстове у медијима који масовно излећу у јавност као реакције негодовањем на најављени митинг у Хртковцима,  који јесте провокација и јесте ризичан, могу само да кажем – Изгледа да има довољно нас који ћемо паљење сукоба спречити.

Придружујем се осуди најављеног митинга, јер сматрам да је једино осуда логична, а да је потреба да се одупремо овој и сличним идејама горе наведеном статистиком аргументована.

Светлана Козић
Посланица у Скупштини Војводине

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

six + 7 =