На добошу Железничка техничка школа у Београду

Оглашена је продаја зграде Железничкa техничке школе у Београду.  Аукција се одржава данас. Претходно је у новембру најављена продаја Саобраћајног института ЦИП, такође у саставу Железнице. Од ове продаје се одустало већ у децембру, а да се не зна тачно шта је процес продаје спречило. Једино што је сигуно је да је јавност кроз медије агресивно бранила ЦИП.  Зграду школе сада брани наставно особље протестима који се одржавају свакодневно. А, ко брани кривце за пропаст Железнице?

Позната је чињеница да је српска железница смрскана под теретом огромних дугова. Зна се и да ти дугови немају одакле да се наплате, па је за очекивати било да се крене са продајом парчета по парчета имовине. Ипак, за очекивати је било да се пуно раније одговорни за стање у којем с Железница нашла приведу правди. Просто је невероватно да оваква пропаст фирме, у самом врху по капиталном значају за економију земље, буде гурнута под тепих, а да кривци и даље шетају.

Не зна се тачан износ укупних дуговања. О висини постоји више нагађања. Разлог тешкоће у прорачуну крајњег износа потиче од огромног броја тужби које су путем великог броја адвокатских канцеларија упутили многобројни радници. Као кроз точир, са свих страна Србије су се на главу Железнице сручили судски поступци масовно добијени од стране запослених. Ова дуговања нису једина, а биће и камата на дугове.

Нису се запослени одмах одлучили да поднесу тужбе поводом ускраћених им примања. Најпре су опомињали руководство. И огласила се министарка Михајловић давањем мишљења да радници не треба да туже фирму, тј. да нема основа, јер им је све регуларно исплаћено. Мишљење су поред министарке потписали и редом  бројни представници синдиката. Ипак, радници се  “не копчају на леђима”. Упутили су тужбе и сви их редом добили. Покушај министарке да их изманипулише је пропао, а како је тачно срамно изгледао можете погледати овде. 1 2

Добро се зна да су ови кључно проблематични дугови настали за време министарског мандата Милутина Мркоњића (СПС). Питање је да ли је министар могао да гледа у прсте тадашњем руководству Железнице и да их по тим прстима удара, ако примети да чине преступ. Можда јесте, можда није. Ипак, партијско постављање руководећег кадра није поштедело ни Железницу, а партијски утицај на правосуђе није поштедео процес спровођења правде и одговорности у Србији. Зато нам је овако како нам је.

Питате се да ли се вреди борити против уплива политичких сстранака на сва места где треба да цвета струка и наука, а не подобност и партијска књижица. Питам ја вас, има ли алтернативе? Да је стање неодрживо подсећа нас једна по једна пропала фирма које су се дохватиле странке и један по један бег од одговорности оних који су све замесили и све нам то јасно говори да овако више не може. Морамо станке свести на политику, а искључиво струку и науку пуштати у менаџмент.

Јако добро пазите како гласате на београдским изборима и на сваким наредним. Ако Суд за сада не може, можете ви да елиминишете све умешане и све са умешанима повезане. Подсетите и комшије и фамилију на чињеницу да нам то кога заокружимо директно утиче на правила по којима живимо. Бирајмо законска правила, а не партијска. Ни једна странка  која је до сада гурала своје импровизаторе у менаџмент предузећа, а спречавала правду да се њеним људима освети за погрешно вођење  истих, нека не добије више никад гласове који јој омогућавају да настави пир.

Најновија информација: Најављена продаја зграде школе је данас у последњем моменту одложена, након што се особље школе окупило и испред куће извршитеља. Чекамо даљи расплет.


Светлана Козић
председница Покрајинског одбора
ДЈБ за Војводину

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

thirteen − three =