Имовина Војводине није заштићена од несавесног располагања

Јавна својина Војводине обухвата велик списак покретних и непокретних ствари међу којима су само некретнине и опрема укупне вредности 1,3 милијарди динара. Међу некретнинама су бројне зграде, куће, станови, земљиште… Међу покретном имовином бројна је опрема, уметнине, а ту су и службена возила… Све што Војводина има је веома важно, јер се правилним располагањем и улагањем ове имовине у праве пројекте, она … евентуално може претворити и у капитал за развој покрајине.

Уместо посебне бриге о овом ресурсу који имамо, пред посланицима војвођанске скупштине се, на дневном реду последње седнице, нашао акт* који регулише располагање овом имовином, а који је пун рупа из очигледне небриге. Овај акт је и донет, гласовима владајуће већине.

Посебан осврт захтева питање најризичнијег посла – евентуалне продаје неке имовине. Ево како би то по овом акту требало да изгледа.

Ако би Влада одлучила да прода неку покретну имовину, актом* је себи прописала обавезу да продају огласи у дневном листу који се дистрибуира на територији АПВ (члан 15). Очигледно је да се ради о једнини именице лист, што значи да оглас неће моћи да види довољан број грађана, зато што не постоји један дневни лист који читаношћу покрива целу територију Војводине и то још у релевантном продатом тиражу. Ономе ко са добром намером располаже имовином Војводине, јер жели да постигне што вишу продајну цену привлачењем и укључивањем у достављање понуда и лицитацију већег броја потенцијалних купаца, логично би било да за постављање огласа користи бар 5 високотиражних листова, бар 2 огласна портала…. Овако како сада правило изгледа, делује да је писано са циљем да се процес продаје сведе на пар понуђача и да се не компликује, тј. да се скарабуџи. Оваквом процедуром имовину би купио први који наиђе, дозна и утрчи у процес, или онај коме је јављено. Ово такође повећава ризик да до добијања већег броја понуда ни не дође и да она буде продата по најнижој тј. почетној цени.

Ако предпоставимо да до огласа и дође неко ко је заинтересован, а није му јављено где да оглас чека и где да дође, тај би се појединац суочио са другим проблемом. Наиме, у проблематичном документу, међу елементима које оглас треба да садржи пише “опис покретне имовине која се отуђује”. Ни колики опис, ни шта садржи опис, већ само опис. Онај ко случајно дође до огласа, из описа ствари који може бити у врло слободној форми написан и врло скроман, можда неће моћи да стекне увид у значај онога што се продаје за његову одлуку да у процес куповине у опште уђе. Ово би вероватно обесхрбрило непозваног купца.

Многи ће рећи да је тако одувек било са огласима институција, да је поступак одувек тако изгледао. Ја кажем да је доношењем оваквих правила поступања при евентуалној продаји покретне имовине АПВ, данас пропуштена прилика за спровођење једне корисне микро реформе. А, та микро реформа је јавној покрајинској каси могла донети неки додатни новац.

Светлана Козић
Покрајинска посланица

*Покрајинска скупштинска одлука о прибављању, располагању и управљању стварима у јавној својини АПВ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 + eight =