Чимe на изборе 

Иако је прича о смањењу изборног цензуса на 3%  баш спустила политику на мамљење беде милостињом на изборе, до потпуне извитоперености, да не кажем изопачености, дискусије за или против изласка на изборе дошло је још прелиминарним распоређивањем странака на ову и ону страну. Када осмотримо ко проповеда коју опцију, можемо да се бавимо анализом, или боље рећи чуђењем.

Избори су озбиљан подухват, чак и за велике странке. За излазак на изборе неопходно је да организација има неколико стотина до неколико хиљада чланова спремних да се кандидују. Потребно је да има спремних 10.000 имена људи који ће јој за изборе дати потписе,неопходно је да има канцеларије, службенике, опрему… Потребно је на хиљаде поузданих контролора бирачких места. Неопходна је кампања која захтева озбиљан новац. Странке које све ово имају најављују бојкот због нерегуларних изборних услова тврдећи да је немогуће учествовати у изборној трци. Оне које немају ништа или скоро ништа желе на изборе. Остаје питање, шта се овде дешава? 

Новац, потписе за листу, канцеларије, медије и све што им недостаје могу да набаве и то све је чак и врло доступно. Ако имате стомак да ту набавку поднесете, СНС је вољан све да дотури и не би му био први пут. Само што је у овом моменту ослањање на инфраструктуру владајуће странке у недостатку сопствене врло компромитујуће, упадљиво и у очима грађана неопростиво. Да се сви којима је до изласка скупе у једну коалицију и тако наступе, опет ће им требати помоћ СНС-а бар око медија, па ћемо их ту нахватати. А, у коалицији опет једни друге компромитују, јер они који су видно годинама Вучићеви треба да се удружују са онима који по том питању упорно вичу “мајке ми, нисам”. Једино што имају су образложења.

Њихова образложења не држе воду

Кажу да морамо на изборе да бисмо као листа која излази имали контролоре, иначе ће  СНС изборе да покраде.

Гласови се већ читаву деценију не краду доминантно на изборним местима. Притисци, куповине гласова и уцене отказом и којечиме обављају се 365 дана у години на радним местима и по кућама. На изборни дан СНС само постави надзорнике око бирачких места где просто евидентира која од жртава јесте, а која није била да гласа. Стање је недопустиво и потпуно недемократско. Ово је један од основних разлога  за бојкот. Седење на изборним местима је траћење времена. Можете комотно тамо да играте домине.

Кажу да ће ОЕБС овога пута бити више присутан.

Касно, бригаде СНС-оваца су већ увелико по кућама, а ОЕБС нема ни намеру ни могућности да седи у фирмама и брани запослене од уцена. Њихов надзор не покрива ни милиметар нашег километарског проблема.

Кажу да треба радити на масовном извођењу грађана на изборе, да не би 1/5 одлучивала о судбини свих нас.

На жалост, борба за хлеб је јачи мотиватор од борбе за етику. Прочитајте Масловљеву хијерархију потреба, све је објашњено једном сликом. Докле год постоје уцене на радним местима и условљавања посла послушношћу, више људи ће моћи да изведе СНС, него ми који се одупиремо и причамо о уређеном друштву.

Кажу да jе наша грађанска дужност да изађемо  на изборе.

Наша  је грађанска дужност да се бранимо, да бранимо демократију и људска права, иначе ћемо престати да будемо грађани и сви постати ботови робови.

Кажу да странке које бојкотују немају програм, о многим темама не говоре, не зна се њихов правац.

Тренутно постоји само један правац, а то је борба за основно и елементарно нормално стање у држави. Сви наши остали програми долазе након тога што ову нормалност остваримо. Имамо програме, немамо сада услове за разводњавање теме. Кад кућа гори, не перете јој прозоре, него гасите. Сада постоји само један циљ – ослобођење.

Кажу да ће услови бити бољи, СНС ће на крају морати да ослободи медије.

На крају крајева, не можете са опозиције опрати блато лажи које је СНС кроз те медије сипао годинама у пар недеља или месеци слободе медија, ма каква та слобода била. То напросто тражи време, а оно је истекло. Мора улица. 

Кажу да они који бојкотују изборе, бојкотују зато што не могу да пређу цензус.

Контрола гласова и гласача је толико велика да ко ће прећи цензус, а ко неће, у великој мери контролише СНС. Па, изађите на изборе, велика је шанса да ћете га прећи, по истом моделу као на локалним изборима у Медвеђи. Даће газда гласова свима по мало, за учешће на изборима мора да части. Али, нама је циљ да газда оде. У томе се разликујемо.

И сад се вероватно питате зашто се збор најситнијих политичких организација на сцени Србије туче у изборном шеснаестерцу, кад су им образложења неодржива. Страх да ће пасти у заборав ако прескоче изборни циклус, новац који се добија за кампању, нада да могу да у недостатку праве конкуренције на страни опозиције да изведу неки гег и покупе неку популарност, приступ медијима који би од СНС-а добили, јако лоше позиционирање на страни опозиције које није довело до партнерстава која би им била ослонац и ко зна који су све други разлози у игри. Неки верују да СНС издашно плаћа услугу изласка на изборе. Можда,  један лидер опозиционе организације је спомињао да му је новац нуђен да постане кооперативна опозиција и да га је одбио. Ипак, не верујем да је нуђен свима. Искрено мислим да ту има и искрених људи, који искрено греше. На крају их нико неће разврставати на наивне и зле. Где си био, то ти се бележи.

Није нелегитимно борити се за позиционирање своје политичке организације. Проблем је у томе што у овом моменту то не сме да буде приоритет, јер су елементарни услови за живот достојан човека у овој земљи угрожени. Разлике између политичких тимова постоје, сви виде другачији начин вођења државе у складу са својим програмом. Ипак, сви виде државу и када су елементарна питања функционисања државе доведена у питање, стање се може сматрати ванредним. Дошло је до ситуације у којој лични интереси, амбиције, појединачне партије и позиције, не смеју бити најважнији фактор. У Србији звони политичко звоно за узбуну. Или гасимо пожар и спасавамо институције, или перемо прозоре док кућа гори, па се наставља трајна евакуација становништва у неке нормалније земље у којима се зна на чему почива држава и то је свима свето, а на којим пољима смеш да се бавиш међустраначким надигравањем.

Светлана Козић 

Покрајинска посланица АПВ

Народна странка

Текст је лични став аутора. Копирање је дозвољено, уз навођење извора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 + eleven =