Другачије године

Сећате ли се година етикетирања „страних плаћеника и домаћих издајника“. Биле су то године током којих су нас највише уназадили, опљачкали и унесрећили политичари који су нас тада водили док се кроз јавност ширила злокобна реторика 90-их, шетале колоне избеглица, падале бомбе, низали се редови за хлеб и млеко, новац заменили бонови…

Страним плаћеницима и домаћим издајницима називали су у цензурисаним медијима све који су се борили против њих или били бар мало спремни да у јавности изговоре речи које им не иду у прилог. Свидело им се како се такве прозивке добро примају код збуњеног и ратом преплашеног народа, па су технику усвојили као плодоносну и даље је развијали ширећи списак „страшила за народ“ страним заверама, шпијунским службама, великим источним или западним пријатељима или непријатељима, а сво то време радили у складу са личним интересима чинећи народ бедним. Неки су се озбиљно обогатили.

Да се разумемо, не кажем да су се стране државе према нама увек понашале лепо, али је сигурно да су се наши политичари према нама понашали још горе. Запошљавали су и постављали на функције искључиво подобне, најпре чланове, а затим чланове ћутологе и мало по мало направили мрачан повлашћени мутним пословима и заветом ћутње повезан свет који је на крају куповао и дипломе, само да би каквим таквим папиром оправдао свој, ничим добрим заслужен, високи друштвени положај.

Нема ни страних пријатеља, ни страних непријатеља. Има само домаћих и страних интереса и преговора и проналажења пута кроз све то. У највећој мери уништењу домаће привреде и друштва нису допринеле ни стране завере, ни шпијуни, ни плаћеници, већ сасвим домаћи фактори. Ширећи пред грађанима маглу о истоку и западу, о мајци Русији, или спаситељки Европској унији, о бољем сутра које никако није долазило, куповали су себи време док је са мапе нестајала једна по једна фирма од које смо живели, док су постављањем подобних освајали једну по једну пору јавног сектора стављајући све већи број грађана у, од странке, а за посао, зависан однос. Стварали су све ширу партијску машинерију.

И сада, када периодично поново почињу да узвикују пароле о заверама, страним силама, домаћим сарадницима страних сила, или већ нађу неку нову идеју попут недавно двапут објављиваног државног удара само у прсте им треба гледати, јер је тад на делу један давно проваљени картарошки штос.

Научили смо о томе нешто 90-их и имамо знање које може да нам обезбеди неке другачије године. Уместо тражења спасилаца и криваца ван територије Србије, покрет Доста је било решење налази у њој. Нема решавања проблема бежањем од њих и скривањем иза добим делом фиктивних узрока. Решење за тотални распад државе и друштва су увођење реда у јавни сектор, раскид са страначким запошљавањем и негативном селекцијом људи за водеће функције, одговорност јавних службеника… Увођењем мерења резултата њиховог рада они са купљеним дипломама сами ће се разбежати и стићи на друштвене маргине где им и јесте место, јер не знају да раде то што папир којим машу каже да знају. У уређеним условима се једноставно не би снашли, они само по магли ходају.

На горе описаним политикама, 2014. године смо основали покрет Доста је било и на изборима, после свега месец дана од оснивања, освојили око 2 одсто гласова. У априлу 2016. године под истим именом и са истим програмом у 20 тачака проверили смо да ли грађани сматрају да је наш пут исправан. И поред тешког приступа било ком медију осим интернета, освојили смо преко 6% у Републици, ушли у Војвођанску скупштину и још 110 одборничких места у локалним скупштинама. Сада 2017. године постајемо нова политичка партија, а програм је и даље исти.

Нема спасилаца ни на истоку, ни на западу. Сами радимо на томе да уведемо Србију у ред поступком тачно обрнутим од оног који ју је у ово стање довео. Чинимо то процесом који зовемо раскид са партијским паразитским системом који је појео државу. То неће бити лако због постојања оних снажних старих дилова и завета ћутања који ће се опирати, а које затичемо, али сад кад је процес започет испред свих нас је пут који сигурно води у неке другачије године.

Светлана Козић
председница посланичке групе „Доста је било“у Скупштини Војводине

Преузето са dostajebilo.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eleven + 8 =